Budi sve što želi(m)š

28.06.2018.

Sedeli bi na krevetu u toploj sobi, ja sam puštala pesme i svaka je bila ''Moja omiljena''. Uz ovu si i ti digao ruke i rekao da ti se mnogo sviđa. Da, daleko negde ko zna gde..

22.06.2018.

JA ŽIVIM ZA TO DA SE SETIŠ SVAKI DAN ŠTO SI MI UČINIO. :)

12.06.2018.

umorna duša moja ali ne daš da potone..

01.06.2018.

poslednja ali najlepša za kraj. Ujedno i oproštaj od legende.

30.05.2018.

.

30.05.2018.

Večeras samo nemoj.

28.05.2018.

Dok slušam kako liju kiše :)

22.05.2018.

Kad mi istekne vreme ja hoću za sebe bar 2-3 minuta da mislim na tebe.

Neke sekvence izvlačim iz sećanja, premotavam ih ispočetka, smejem se za sebe jer tako mi lakše.Ne živi se od sećanja, ali ne živi se ni bez sećanja. Prvi poljubac, prve nežnosti, prvo ''volim te''. Prve svađe, putovanja i žurke, dešavanja, smeh.. Ja sam kolekcionar naših trenutaka. Kada svane jutro ja pomislim da je to pravo jutro da on bude pored mene. Da oseti svežinu i sunce na horizontu, da udahne polen i prvi cvrkut ptica.. Kada pada veče ja razmisljam da je tu, kako bi bio oduševljen svitcima i cvrčcima pod prozorom. Jer jutra su ovde najlepša, i večeri najlakše padaju . Ovde je vazduh lakši a sunce lepše greje. Ovde, jer pored mene mu je i mesto. Kada znaš napamet broj koraka i brzinu točkova svakog pređenog kilometra, kada znaš vreme za doručak i prvu cigaru, jedino što je neizvesno su misli.. A mislima možeš da krojiš avanture i događaje. Kada se jedna osoba utka sama u svaku stvar u toku dana, ne možeš da ne misliš o njemu. Ja sam osoba koja je emotivno hendikepirana. Kao kontejner volim da trpam u sebe probleme, pa puknem na sitnice. Ne, nisam nikada rekla ''vrati se'' i nisam nikada rekla ''kako možeš bez mene'', jer..neke odluke život donosi umesto nas i neke ljude zavoliš dok nisu tu. Kada te koža zasvrbi zbog nedostatka dodira, kada se oči umore od traženja lika, možeš samo da spustiš pogled prema tlu. Istina, plačem i plače mi se. Kao da mi je neko osekao deo mene i bacio ga daleko. Kao da su me kaznili. Kada umetniku uzmeš cetkicu i daš mu platno, tako i meni dani ne vrede bez boja, bez njega. Ne vredi jednostavno. Nekada bi u ovo vreme lutali gradom, tražeći gde da iskuliramo, kroz sat bi izbacila ruku da hvatam vazduh na putu do njegove kuće, on bi mi držao ruku na kolenu ili u mojoj ruci.. Do 11 bi raspredali prazne priče sa njegovom majkom i otišli bi da raspredamo naše priče u 15 i nešto kvadrata.. Do 1 bi zaspala na tvome ramenu, a ti bi mi celu noć povlačio jorgan i proveravao dišem li. U košmarima bi me tešio a u buncanju jače zagrlio. Nemoj da misliš da nisam osetila svaki zagrljaj u dubokom snu.. Stvarno jesam. Jer jedino ti snovi pored tebe bili su ušuškani i spokojni. Kroz san bi osetila poljubac koji spustiš na moje rame ili obraz.. Jer ti si me grlio i onda kada samu sebe nisam umela. U bolesti bi mi oblačio čarape i pantalone. U lenjosti si mi lakirao nokte i češljao kosu. Gluposti, neko bi rekao. Ljubav, kažem ja. Na ovim ulicama i u ovom delu planete ne postoji niko ko bi tebi bio sličan. Ne postoji niko ko bi moju slagalicu zvanu srce mogao sklopiti bolje od tebe.. Jedino ti umeš da me nateraš da drhtim od želje i pucam od ljubomore. Da klečim pred tobom i da ti pretim sa visine. Ljubav nije let, ljubav je trčanje po tlu.. Jer svaki let ima kraj, ovaj naš prizemni hod nikada. Izvini što sam naporna, napornija sam sebi. Izvini što svako veče dođe bez mene.. Hvala što me razumeš, jer sama sebe ne umem. Hvala što veruješ da će buduća svitanja svitati uz nas. Ne umem drugacije, umem samo da te volim svim bićem, ovako kako te sada volim. Oprosti ako nije dovoljno. Raduj se ako jeste. Za neke nove dane bebo..



10.05.2018.

A meni treba samo 5 kvadrata, tvoje ruke oko vrata. Parče neba, čaša dobrog vina..

09.05.2018.

Ti bar znaš da najjači sam kada krenu da me lome. Dušmani i prijatelji kad se ćejfne bilo kome.

Zidam se po nedostajanju. Blok po blok, dan po dan, gradim nešto svoje. Neke nove dane i kao Skadar na Bojani zidam ljude u svoje zidine. Hiljadu ljudi sa jednim likom- njegovim. To je nešto više od toga, sudbina. Ljudi se sreću bez razloga, i to nije sudbina.. Sve ono posle što ih poveže, sa razlogom je i sa planom. Dve duše ne odvaja telo, dva tela odvaja duša. U meni se nakupilo mnogo lepih trenutaka sa njim, prelistavanje istih i proživljavanje u mislima je jedino vredno u danima kada prazninu između prstiju i onu u srcu niko ne popunjava. Moj dan nema kraja. Na nekim dugim talasima čežnje pokušavam da osetim o čemu misli, kako spava i diše. Odneo je deo mene, onaj najveseliji. Onaj najiskreniji, detinji.. Odneo je moje lepe dane i isčekivanja. Nije mi žao. Ovo je test za nas, za sve što smo preživeli i pregazili. A preživeli smo mnogo. Kad odlučim da se stisnem uz tebe, molim te, drži me čvrsto i u sigurnim rukama. Ja sam nesigurna, čim osetim da si me popustio iz naručja ja se okrenem i sama odem. Najjače me grli, u mislima bar. Ispod ovog neba samo si ti taj koji me zna, u dušu i ono što zaista jesam. Nadam se da ti se sviđa ta slika mene. Iako spavaš u praznom krevetu, srce sam ti napunila.. Slušaj..


Stariji postovi



i pevam: Budi moja voda, ja sam sada vatra, izgoreću.